Balastne materije – naši delotvorni pomagači

Balastne materije podstiču žvakanje i daju nam dug osećaj sitosti. One podstiču rad creva, sprečavaju ili uklanjaju zatvor, preventivno deluju na hemoroide i štite od raka creva. Osim toga sprečavaju pojavu previsokog nivoa holesterola i šećera u krvi. Na taj način one predstavljaju najbolju zaštitu od srčanih i probavnih oboljenja.

Sve balastno?
Balastne materije su nesvarljivi delovi biljaka, koje ne isporučuju energiju. Pojam „balastne materije“ vodi poreklo još iz vremena, kada su neiskroistive gradivne materije iz namirnica smatrane suvišnim. Zbog svoje, kako se mislilo, očito niske vrednosti, pokušavano je da se balastne materije uklone iz namirnica. Njihov značaj za zdravlje je otkriven tek 70-tih godina 20. veka.

Biljne namirnice su bogate!
Balastne materije se isključivo javljaju u namirnicama biljnog porekla. Žitarice, opnasto povrće, voće, povrće, koštunjičavi plodovi i semenke su naročito bogate balastnim materijama. Balastne materije se prevashodno nalaze u ivičnim delovima žitaričnog zrna i stoga su pre svega proizvodi od celog zrna bogati njima.

Preporučena dnevna količina
Preporučuje se da se dnevno unese 25-30 g balastnih materija, najmanje polovinu od toga iz proizvoda na bazi žitarica.

Onaj ko započne dan sa muslijem i svežim voćem – najbolje bobičastim, za ručak posegne za povrćem i krompirom i uveče pojede dve kriške hleba od celovitog zrna, praktično je već ispunio svoju normu po pitanju balastnih materija!

Sadržaj balastnih materija odabranih namirnicama u gramima (g)
Namirnica                                                na 100 g               po porciji*
Hleb od celovitog zrna                                      9,0              4,5   (50 g)
Musli                                                                    8,0              3,2   (40 g)
Maline, sveže                                                      6,7             8,4 (125 g)
Semenke suncokreta                                       6,3              1,3   (20 g)
Orasi                                                                    6,1              1,2   (20 g)
Grašak, bareni                                                   5,2              7,8 (150 g)
Paprika sveža                                                     3,6              5,4 (150 g)
Prokelj, bareni                                                    3,8              5,7 (150 g)
Krompir, bareni                                                  2,3              4,6 (200 g)
Jabuke, sveže                                                    2,0               2,5 (125 g)

* Navodi u zagradama označavaju veličinu porcije. Izvor: Nemački savezni ključ namirnica