Masti su naši najveći DOBAVLJAČI ENERGIJE – sa 9 kcal po gramu je mast najbogatija hranljiva materija, Masti pored toga naš organizam snabdevaju i za život potrebnim složenim nezasićenim masnim kiselinama i u masnoći rastvorljivim vitaminima A, D, E i K. Osim toga one su neophodne i za gradnju ćelija i prenosnici su ukusnih i mirisnih materija.
Masti – naše energetske veze
Mast nije jednostavno mast
Masti se sastoje od masnih kiselina, koje mogu da se razlikuju na osnovu dužine svog lanca (kratkolančane, srednjolančane i dugolančane masne kiseline) ili po svom stepenu zasićenosti (zasićene, proste nezasićene i složene nezasićene masne kiseline).
Zasićene masne kiseline se kriju pre svega u proizvodima životinjskog porekla, poput nemasnog mesa, mesnim prerađevinama, maslacu, masti i slanini. Ali i čvrste biljne masti poput kokosove masti ili masti palminog semena sadrže zasićene masne kiseline. Visoka konzumacija zasićenih masnih kiselina važi kao nezdrava, jer povećava nivo holesterola.
Proste i složene nezasićene masne kiseline nasuprot tome deluju pozitivno na nivo holesterola, mozak i živce. Dobro snabdevači prostim nezasićenim masnim kiselinama je npr. maslinovo ulje. Biljna ulja i masne ribe poput skuše, lososa ili tunjevine su bogati složenim nezasićenim kiselinama.
Kada je mast ulje?
Ukoliko su masti na 20 ºC čvrste ili plastične, onda se radi o mastima u pravom smislu. Ukoliko su pri takvim uslovima tečne, onda se označavaju kao ulja. Nezasićene masne kiseline poseduju nisku tačku topljenja. Što je udeo nezasićenih masnih kiselina u nekoj masti veći, utoliko je ona tečnija. Dakle, što su masti čvršće, utoliko više sadrže zasićenih masnih kiselina.
Ukoliko su masti na 20 ºC čvrste ili plastične, onda se radi o mastima u pravom smislu. Ukoliko su pri takvim uslovima tečne, onda se označavaju kao ulja. Nezasićene masne kiseline poseduju nisku tačku topljenja. Što je udeo nezasićenih masnih kiselina u nekoj masti veći, utoliko je ona tečnija. Dakle, što su masti čvršće, utoliko više sadrže zasićenih masnih kiselina.
Preporučene dnevne količine
U uravnoteženu ishranu spadaju i masti, ali u malim količinama i dobrog kvaliteta. Zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina, prednost treba dati viskokovrednim uljima, poput maslinovog ili suncokretovog. Margarin ili maslac namažite na hleb samo u tankom sloju.
Dnevno je dovoljan unos od oko 70 do 80 g masti, od toga oko 40 g kao vidljive masnoće, to znači dve kašike margarina ili maslaca, dve kašike visokovrednog jestivog ulja i najviše jednu do dve kašičice masti za prženje. Ostatak isporučuju tkzv. „skrivene“ masnoće, npr. u kolačima, keksu, salamama, pašteti, koštunjičavim plodovima, čipsu ili čokoladi.
Previše masnoće je nezdravo, masnoća čak potpada pod ugojitelje broj jedan. Stoga bi uvek trebalo da imate u vidu vaš unos masti.
