Svakome od nas je neprestano neophodna energija, kako bi danju i noću svi metabolički procesi besprekorno funkcionisali i da bismo mogli da budemo fizički aktivni. Naš organizam ovu energiju dobija iz hrane, dakle iz namirnica i napitaka.
Energija – naš životni motor
Dobavljači energije
Energija nastaje sagorevanjem sastojaka hrane, koji dobavljaju energiju:
• masti
• ugljeni hidrati
• belančevine i
• alkohol.
Količina energije, koju ovi sastojci hrane isporučuju po gramu se razlikuje: UGLJENI HIDRATI i BELANČEVINE imaju po gramu oko 4 kcal, MASTI sa 9 kcal po gramu donose više nego duplo. I alkohol je bogat energijom i sadrži 7 kcal po gramu.
Nemačko udruženje za ishranu (DGE) preporučuje, da se više od polovine energije povlači iz ugljenih hidrata (52-53%), oko jedne trećine iz masti (28-31%) i ostatak iz belančevina (16-17%).
Energija nastaje sagorevanjem sastojaka hrane, koji dobavljaju energiju:
• masti
• ugljeni hidrati
• belančevine i
• alkohol.
Količina energije, koju ovi sastojci hrane isporučuju po gramu se razlikuje: UGLJENI HIDRATI i BELANČEVINE imaju po gramu oko 4 kcal, MASTI sa 9 kcal po gramu donose više nego duplo. I alkohol je bogat energijom i sadrži 7 kcal po gramu.
Nemačko udruženje za ishranu (DGE) preporučuje, da se više od polovine energije povlači iz ugljenih hidrata (52-53%), oko jedne trećine iz masti (28-31%) i ostatak iz belančevina (16-17%).
Kalorije ili džuli?
Energetske potrebe organizma i energetski sadržaj namirnica (nutritivna vrednost) se prikazuju u kilokalorijama (kcal) ili kilodžulima (kJ)
U naučnim oblastima je kalorija zamenjena mernom jedinicom džul (J), u opštoj jezičkoj upotrebi se, međutim, još uvek češće koristi kalorija odn. kilokalorija (=1.000 kalorija). Kalorija je definisana kao količina toplote, koja je neophodna da bi se 1 g vode pri normalnom pritisku zagrejao sa 14,5 ºC na 15,5 ºC. Za preračun kalorija u džule i obrnuto molimo Vas da imate u vidu: jedna kcal odgovara 4,184 kJ, jedan kJ odgovara 0,239 kcal.
Energetske potrebe organizma i energetski sadržaj namirnica (nutritivna vrednost) se prikazuju u kilokalorijama (kcal) ili kilodžulima (kJ)
U naučnim oblastima je kalorija zamenjena mernom jedinicom džul (J), u opštoj jezičkoj upotrebi se, međutim, još uvek češće koristi kalorija odn. kilokalorija (=1.000 kalorija). Kalorija je definisana kao količina toplote, koja je neophodna da bi se 1 g vode pri normalnom pritisku zagrejao sa 14,5 ºC na 15,5 ºC. Za preračun kalorija u džule i obrnuto molimo Vas da imate u vidu: jedna kcal odgovara 4,184 kJ, jedan kJ odgovara 0,239 kcal.
Sve u ravnoteži?
Energija, koju unosimo hranom, utiče na naše sposobnosti delovanja podjednako kao i naša telesna težina. Međutim, ono što pokazuje vaga, ne može se svesti samo na naše navike u ishrani, već je u suštini rezultat našeg bilansa energije, dakle odnosa unosa energije i potrošnje energije,
Onaj, ko u dužem vremenskom periodu unosi više energije nego što potroši u svakodnevnom životu, na poslu ili prilikom bavljenja sportom, rizikuje da dobije prekomernu težinu. Naime, naš organizam pretvara prekomernu energiju u masti, koje postaju primetne u obliku jastučića u predelu stomaka, zadnjice i kukova. A to onda može da ima neprijatne posledice, jer PREKOMERNA TEŽINA važi za faktor rizika za čitav niz oboljenja.
Svakodnevno unošenje 100 kcal previše, znači dobijanje na težini od 5 kg godišnje. 100 kcal se krije npr. u dve praline, jednom redu čokolade ili dva keksa sa maslacem.
I nedovoljan unos energije može da škodi. Ukoliko uneta energija ne zadovoljava dnevne potrebe, organizam se služi rezervama energije i uključuje metabolizam na štedljivost. Trajno podhranjivanje energijom slabi organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti.
Energija, koju unosimo hranom, utiče na naše sposobnosti delovanja podjednako kao i naša telesna težina. Međutim, ono što pokazuje vaga, ne može se svesti samo na naše navike u ishrani, već je u suštini rezultat našeg bilansa energije, dakle odnosa unosa energije i potrošnje energije,
Onaj, ko u dužem vremenskom periodu unosi više energije nego što potroši u svakodnevnom životu, na poslu ili prilikom bavljenja sportom, rizikuje da dobije prekomernu težinu. Naime, naš organizam pretvara prekomernu energiju u masti, koje postaju primetne u obliku jastučića u predelu stomaka, zadnjice i kukova. A to onda može da ima neprijatne posledice, jer PREKOMERNA TEŽINA važi za faktor rizika za čitav niz oboljenja.
Svakodnevno unošenje 100 kcal previše, znači dobijanje na težini od 5 kg godišnje. 100 kcal se krije npr. u dve praline, jednom redu čokolade ili dva keksa sa maslacem.
I nedovoljan unos energije može da škodi. Ukoliko uneta energija ne zadovoljava dnevne potrebe, organizam se služi rezervama energije i uključuje metabolizam na štedljivost. Trajno podhranjivanje energijom slabi organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti.
Energetske potrebe
Svaki čovek ima svoje sasvim lične potrebe za energijom u zavisnosti od starosti, pola, visine, težine i telesne aktivnosti.
Onaj, ko se u svakodnevnom životu mnogo kreće i ko se bavi sportom, troši više energije od onih „koji samo sede za pisaćim stolom“ i sme shodno tome da unese više energije putem namirnica. Smernice za unos energije daje npr. Nemačko udruženje za ishranu (DGE).
Preporučeni unos energije pri prosečnoj telesnoj aktivnosti:
Starosna grupa Unos energije u kilokalorijama (kcal)
muško žensko
1 do 4 godine 1.100 1.000
4 do 7 godina 1.500 1.400
7 do 10 godina 1.900 1.700
10 do 13 godina 2.300 2.000
13 do 15 godina 2.700 2.200
15 do 19 godina 2.900 2.300
19 do 25 godina 2.900 2.200
25 do 51 godina 2.800 2.100
Preko 65 godina 2.300 1.800
Izvor: modifikovano prema „D-A-CH referentne vrednosti za unos energetskih vrednosti“, DGE, OGE, SGE i SVE 2000
